Sistem za podrčku odlučivanju
Sistemi za podršku imaju zadatak da pružaju pomoć pri donošenju odluka, ali sa naglaskom na rešavanju nestruktuiranih ili slabo stuktuiranih problema, i pružaju pomoć na svim nivoima odlučivanja, ali su od posebnog značaja za više nivoe. Za razliku od upravljačkih IS, koji pretežno olakšavaju horizontalni protok informacija, sistemi za podršku odlučivanju podržavaju vertikalne informacione tokove i tako potpomažu integraciju informacija koje se koriste na različitim organizacionim i upravljačkim nivoima.
Struktura sistema za podršku odlučivanju – Osnovne komponente sistema za podršku odlučivanju, koji su egzistirali od ranih 70-tih do 90-tih, su: baza modela, baza podataka, generator sistema za podršku odlučivanju i korisnik. Osnovne komponente današnjih sistema za podršku odlučivanju su:
• podsistem za upravljanje podacima
• podsistem za upravljanje modelima
• podsistem za upravljanje znanjima
• podsistem – korisnički interfejs
• korisnik
 |
Master i diplomski radovi iz oblasti informacionih sistema obrađuje tim stručnjaka koji su radili na velikim projektima kako u zemlji i inostranstvu. Konsultacije ili naručivanje radova možete izvršiti pomoću forme na sajtu diplomski rad. |
Podsistem za upravljanje podacima – Ovaj podsistem sastoji se iz sledećih elemenata: baze podataka sistema za podršku odlučivanju, sistemima za upravljanje podacima, direktorijuma sa podacima, upita.
Jedan SPO može koristiti više baza podataka u zavisnosti od mesta skladištenja potrebnih informacija. Razlikujemo i podatke koji poticu iz spoljašnjih ili unutrašnjih izvora. Pod unutrašnjim izvorima se smatraju baze podataka unutar organizacije, dok podaci iz spoljašnjih izvora mogu biti npr. podaci iz industijske grane, sa tržišta, državni propisi.
Proces kreiranja baze podataka ili skladišta podataka preko spoljašnjih izvora naziva se ekstrakcija. Pod ekstrakcijom podataka podrazumeva se unošenje ( importovanje, sumarizacija, filtracija i kondenzacija ) podataka. Sistem za upravljanje bazom podataka omogućava nam upravljenje procesom ekstrakcije podataka, ažurira zapise u bazi podataka, povezuje podatke iz razlicitih izvora, upravlja podacima preko rečnika podataka.
Rečnik podataka pretstavlja katalog sa svim podacima u bazi podataka, i služi da bi odgovorio na pitanja o dostupnosti određenom podatku, njegovom izvoru i njegovom tačnom značenju. Ovoj komponenti je moguće dodavati, brisati i ažurirati unose.
Podsistem za upravljanje modelima – Podsistem za upravljenje modelima sastoji se iz sledećih elemenata: baze modela sistema za upravljanje bazom modela jezika za modeliranje direktorijuma modela i komandnog procesora.
Podsistem za upravljanje znanjem – SPO koji poseduju sisteme za upravljanje znanjem nazivaju se inteligentni sistemi za podršku odlučivanju, sistemi zasnovani na znanju ili jednostavno kombinacija SPO/ES. Baza znanja je predstavljala sinonim za ekspertne sisteme.
Podsistem – korisnički interfejs – Sastoji se iz sledećih komponenti: sistem za upravljanje korisničkim interfejsom, jedinice za prevođenje na prirodan jezik, terminala i printera, plotera.
Ovaj sistem pokriva sve aspekte komunikacije između korisnika i sistema za podršku menadžmentu. Od kvaliteta korisničkog interfejsa zavisi mogućnost upotrebe i prihvatljivosti sistema od strane korisnika. Novi sistemi za podrsku odlučivanju poseduju takav korisnički interfejs, koji im omogućava:
Grafički korisnički interfejs,
Prilagođava korisniku različite dodatne/ulazne uređaje,
Predstavlja podatke u različitim formatima ili na različitim izlaznim uređajima. Obezbeđuje interakciju sa bazom podataka i sa bazom modela,
Obezbeđuje kolor grafiku, trodimenzionalnu grafiku,
Kroz više prozora dozvoljava da se vise funkcija izvrsava istovremeno,
Obezbedjuje ucenje kroz primere,
Obezbedjuje fleksibilnost i adaptivnos sistema za podrsku menadzmentu prema prilagodjavanju razlicitim problemima i tehnologijama.
Klasifikacija sistema za podrsku odlučivanju – Holsapple i Whinston smatraju da postoji šest različitih grupa SPO-a: Tekst orijentisani SPO – gde se informacije uglavnom javljaju u tekstualnom obliku. Iz razloga postojanja velike količine informacija, ova klasa SPO poseduje snažan tekst procesor. Tekst orijentisani SPO najčešće podržavaju rad preko interneta, pa stoga imaju implementirane tehnologije kao što su – hipertekst, inteligentne agente. SPO orijentisani na baze podataka – predstavljaju grupu sistema za podršku odlučivanju gde baza podataka igra glavnu ulogu u strukturi sistema. SPO orijentisan na tabelarni rad – gde se pomoću posebnog jezika za modeliranje dozvoljava korisniku da kreira modele direktno u programima za analizu. SPO orijentisan na rešavanje – gde postoje algoritam ili procedura napisani u obliku kompjuterskog programa za izvođenje određenih izračunavanja za rešavanje određene vrste problema. SPO orijentisani na pravila – što se primenjuje kod SPO koji imaju bazu znanja. Složeni SPO – što predstavlja grupu SPO-a koji su tzv. hibridni sistemi, jer se sastoje od kombinacije dva ili više od pet osnovnih, prethodno iznetih, struktura SPO.
Princip rada, osobine rada SPO-a i karakteristike implementacije – Prikaz strukture SPO-a i princip rada korisnika sa SPO-om izgleda ovako: Proces započinje dilemom. Korisnik potom definiše problem, u čemu mu SPO može pružiti pomoć kroz snimanje, praćenje i prikupljanje podataka iz spoljašnjih i unutrašnjih izvora podataka, na osnovu čega se stiče uvid o nastanku i karakteru problema. Po završetku formulacije problema SPO vrši obradu podataka koristeći se pri tom bazom podataka ili bazom znanja. Po izvršenoj obradi problema SPO nudi korisniku raspoloživi niz alternativa.
Veoma važan faktor za uspešan rad sistema za podršku odlučivanju je korektna implementacija sistema. Od uspešnosti implementacije SPO-a zavisi njegova prihvatljivost od strane korisnika kao i pravilna upotreba.
